Саборност и екуменизам

Саборност Цркве је квалитет Њеног бића, Њена христоликост и хришћанскост, а не папоцентрично католичанство. Првенство међу епископима у Православној Цркви није принцип Њене саборности или католичности, већ, родословље Њеног прејемства којим се указује част и поштовање помесним катедрама у виду претседништва Њеног Васељенског Сабора. Епископство је пуноћа свештенослужитељске власти коју Сабор Православне Цркве предаје својим помесним деловима у назначењу и овлашћењима Њиховог епископа.

Уколико би неки од епископа Цркве добио надлежност над целим светом или васељеном, тиме би била повргнута горепоменута пуноћа свештенослужбених овлашћења појединих помесних епископа и Њихових помесних Сабора који су их назначили, чиме би се произвела суперинстанца папства у Цркви и таква би заједница, уместо Христова, постала папистичка, тј, антихристова.

Према томе, Православна Црква и Њена природа искључују могућност екуменског епископа, а свака претензија на абсолутни примат у ауторитету по питањима вере и власти над уређивањем Црквеног живота, односи претенденте у раскол са Сабором Православне Цркве, јер, се у Цркви, на сваком нивоу и преко свих Њених инстанци, поистовећујемо искључиво са личношћу Христа Богочовека и једино преко Њега, са Тројичним Богом, ради чега, једини принцип Њене саборности јесте сведочанство првенства Вечитог Архијереја Христа, а не неког појединог патријарха, без обзира на првенство угледа и части која се Његовој помесној катедри и престолу у Сабору Православне Цркве указује. Тим више што, такво првенство одређеног епископа и његове катедре јесте историјски променљиво и условљено, ради чега, ни у ком случају не може представљати критични предуслов наше Црквености и Саборности.

Саборношћу у Цркви, Бог је подарио човечанству могућност брачне, супружничке сродности. Црква је обитељ Божја у Којој се, благодаћу, тј, без присиле и свесном одлуком своје слободне воље, орођујемо постајући истоветни Богу у Христу Богочовеку, Који је прволик ка Коме се и према Којем се остварује таква универзална једнобразност, као квалитативна и битијна једнаквост хришћанског рода, која је заправо саборно својство Православне Цркве.

Отуда, Саборност или Католичанство Цркве, јесте заправо учешће сваког Њеног члана у животу Христа Богочовека и то Његовом благодаћу, а не надимањем и преузношењем изнад браћом, јер се сво Тело Цркве и сваки Њен поједини припадник, сабира у својој Глави која је личност Христа Богочовека. Дакле, не у личности патријарха или папе, већ у Христу, Сину Божјем!

Advertisements
This entry was posted in на македонски јазик. Bookmark the permalink.

Напишете коментар

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Промени )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Промени )

Twitter слика

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Промени )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Промени )

Connecting to %s